У ,,Бојићу'' књижевно вече афоризама, и смеха
У петак, 29.септембра 2017. у преслаткој библиотеци ,,Милутин Бојић'' у Београду, одржано је вече афоризама Ненада Максимовића ( ,,Пао ми шећер''). О књизи су, осим аутора, говорили и: у име издавача, Књижевне омладине Србије, Александра Шаљић; доктор медицине, Споменка Мујовић и уредник програма библиотеке, Карло Астрахан. Наши аутори и сарадници: Јелица Црногорчевић, Тања Вукићевић, Илинка Марковић, Никола Лазовић, и Биљана Јанковић ( удружење ,,Таласи'') наизменично су казивали Ненадове најбоље афоризме и сатиричне приче на задовољство публике која је све то наградила смехом и аплаузима. Афоризми Ненада Максимовића - горки лекови у слаткој глазури који лече својом ведрином и оптимизмом, потврђујући народну мудрост - да је смех лек. Његова књига ,,Пао ми шећер'' подсећа на јеловник са описом врхунских делиција и посластица, а намењена је књижевним сладокусцима. Оваква књига је одавно била потребна, као блистава коцкица у мозаику која ће комплетирати слику афористике у Србији и региону и која ће бити карика између прошлости и будућности сатиричног стваралаштва на овом простору.
У петак, 29.септембра 2017. у преслаткој библиотеци ,,Милутин Бојић'' у Београду, одржано је вече афоризама Ненада Максимовића ( ,,Пао ми шећер''). О књизи су, осим аутора, говорили и: у име издавача, Књижевне омладине Србије, Александра Шаљић; доктор медицине, Споменка Мујовић и уредник програма библиотеке, Карло Астрахан. Наши аутори и сарадници: Јелица Црногорчевић, Тања Вукићевић, Илинка Марковић, Никола Лазовић, и Биљана Јанковић ( удружење ,,Таласи'') наизменично су казивали Ненадове најбоље афоризме и сатиричне приче на задовољство публике која је све то наградила смехом и аплаузима. Афоризми Ненада Максимовића - горки лекови у слаткој глазури који лече својом ведрином и оптимизмом, потврђујући народну мудрост - да је смех лек. Његова књига ,,Пао ми шећер'' подсећа на јеловник са описом врхунских делиција и посластица, а намењена је књижевним сладокусцима. Оваква књига је одавно била потребна, као блистава коцкица у мозаику која ће комплетирати слику афористике у Србији и региону и која ће бити карика између прошлости и будућности сатиричног стваралаштва на овом простору.
