Књиге 2021

 

Не треба се чудити што ме управо Мима натјерала да се сјетим Миљковићевих животних магистрала, па кофер који нам је тако великодушно отворила, маниром отмене београдске даме, али и добродушне ђевојчице, препун је стихова који жаре душу, а опет је милују и смирују даром који је ријеткима дат, даром да се љепотом, љубављу и сјећањем обасја ово све мрачније и хладније мјесто, које нисмо умјели сачувати свом потомству.

Слике из Мирјаниног кофера су пажљиво послагане, брижљиво, педантно, а опет су разигране, чаробне, чудотворне... кадре да направе магију, да подмладе, утјеше и окураже. Да вазнесу попут чаробног ћилима у краљевство доброте, мира, недохватних тренутака... кадре да нас натјерају да застанемо, да се окренемо, да спасемо душу. Управо тако, овај Мимин кофер је у ствари њена душа. Све је у њој послагано у предивном реду и хармонији, све је сачувала и стиховима позлатила. Гријех би био ово племенито сочињеније ружити мудровањем и теоретисањем, исувише су узвишене и чисте њене емоције да би им одузели величанственост општим мјестима и уобичајеним фразама. Ово није књига, него ризница, није лијек, него апотека.