РАСЦЕП - Марио МилосављевићЖанр: роман, 1. издање 2020.
440 стр. брош. повез
ИСБН 978-86-7343-413-1
440 стр. брош. повез
ИСБН 978-86-7343-413-1
Друга књига из серијала ''Безимене хронике''
Мрачна и акције препуна модерна фантастика, чије ће густо исплетено клупко од заплета и морално сложени ликови држати свачију пажњу до самог краја.
У првој књизи Безимене хронике под називом ,,Успон’’, негде усред недођије, безимени човек устаје из мрака. Лишен већине памћења (осим моћи говора и обимног знања о убијању), схвата да се налази у полуделом свету. Још горе, скоро све живо жели његову главу. Без представе шта му је чинити, он лута опустошеним пределима пропалог континента. На том путу ће његово тело и ум бити притегнути до граница пуцања, док он очајнички покушава да сазна шта се дешава, ко је он и зашто постоји. Један за другим, противници падају пред њим, а свако ново убиство само поставља још питања: Да ли је он уопште људско биће? Шта се десило свету?
У другој књизи ,,Расцеп’’, четири месеца пошто је поразио стару Управу и заузео њихово место на врху, последице дела Безименог само што га нису сустигле. У постапокалиптичном граду Вавилону, неслога цвета. Банде и стари непријатељи припремају своје одлучујуће потезе док Безимени очајнички покушава да се избори за бољи живот становништва.
Али притисак долази и од споља. На западу, такозвана Једина Права Црква Америке креће у свој коначни освајачки пробој. Из дубина мочвара Луизијане, Нови Вуду Покрет дискретно пружа своју сеновиту руку.
Фитиљ је предуго горео. Буре барута само што није експлодирало. Та ће експлозија искушати бесмртност Безименог. А чак и ако опстане, хоће ли желети да живи у свету који је створио?
За разлику од већине књижевних дела, стрипова и филмова који се баве постапокалиптичним светом, у романима УСПОН и РАСЦЕП експоатацијски елементи нису истакнути у први план. Другим речима, насиље у роману није детаљно описано, али је изузетно сугестивно и оставља снажан утисак на читаоца. Kриминалне радње о којима Марио пише су ужасне саме по себи, али нас много више од призора суровости и крвопролића узнемирава људска деградација која их прати. Без обзира на то што наш аутор пише о стварима које се нису догодиле, написано одише болном истинитошћу у свету у коме живимо.
На крају, књига ,,Расцеп’’нас подсећа да цена цивилизације није изражена само у новцу или ресурсима, већ и у људскости.
После Успона, стигао је Расцеп, али шта је следеће?
Мрачна и акције препуна модерна фантастика, чије ће густо исплетено клупко од заплета и морално сложени ликови држати свачију пажњу до самог краја.
У првој књизи Безимене хронике под називом ,,Успон’’, негде усред недођије, безимени човек устаје из мрака. Лишен већине памћења (осим моћи говора и обимног знања о убијању), схвата да се налази у полуделом свету. Још горе, скоро све живо жели његову главу. Без представе шта му је чинити, он лута опустошеним пределима пропалог континента. На том путу ће његово тело и ум бити притегнути до граница пуцања, док он очајнички покушава да сазна шта се дешава, ко је он и зашто постоји. Један за другим, противници падају пред њим, а свако ново убиство само поставља још питања: Да ли је он уопште људско биће? Шта се десило свету?
У другој књизи ,,Расцеп’’, четири месеца пошто је поразио стару Управу и заузео њихово место на врху, последице дела Безименог само што га нису сустигле. У постапокалиптичном граду Вавилону, неслога цвета. Банде и стари непријатељи припремају своје одлучујуће потезе док Безимени очајнички покушава да се избори за бољи живот становништва.
Али притисак долази и од споља. На западу, такозвана Једина Права Црква Америке креће у свој коначни освајачки пробој. Из дубина мочвара Луизијане, Нови Вуду Покрет дискретно пружа своју сеновиту руку.
Фитиљ је предуго горео. Буре барута само што није експлодирало. Та ће експлозија искушати бесмртност Безименог. А чак и ако опстане, хоће ли желети да живи у свету који је створио?
За разлику од већине књижевних дела, стрипова и филмова који се баве постапокалиптичним светом, у романима УСПОН и РАСЦЕП експоатацијски елементи нису истакнути у први план. Другим речима, насиље у роману није детаљно описано, али је изузетно сугестивно и оставља снажан утисак на читаоца. Kриминалне радње о којима Марио пише су ужасне саме по себи, али нас много више од призора суровости и крвопролића узнемирава људска деградација која их прати. Без обзира на то што наш аутор пише о стварима које се нису догодиле, написано одише болном истинитошћу у свету у коме живимо.
На крају, књига ,,Расцеп’’нас подсећа да цена цивилизације није изражена само у новцу или ресурсима, већ и у људскости.
После Успона, стигао је Расцеп, али шта је следеће?