Књиге 2020

Управо такве песме пронаћи ћете у предивној књизи Бранке Попић
,,Жена у хаљини од лаког тила’’.
Довољно је прочитати само једну песму из ове збирке, па доживети слику и емоције једне личности у којој обитавају и највиши заноси и најбуднија свест.
     У времену у коме живимо, у времену у коме се све обрушава, Бранка као да сакупља и речи и осећаје које одашиље прецизном стрелом ка нама, шаљући нам поуку да можемо само усмереном снагом духа изаћи из сваке недаће. При том, она се осврће на сваки детаљ у животу, јер сви детаљи и јесу битни за целокупни мозаик проткан бојама душе. Самоћа и неухватљивост тренутка повезани са ураганом који песника баца по местима уснулих градова, саставни су делови пролазности у поетичности и реконструкцији живота.

У својој најновијој књизи маестралне лирике, Бранка нам поручује да: „Надмоћ обесмишљава страх“ онда када у играма светлости и сенке пловимо по нашим затишјима и чекамо прегршт радости које ће обрисати сенке прошлости и увести нас у будућност заједно са сном песника о животу. Јер, потребно је имати сан да би се издржало.

опет вам се обраћам,
јер најласније ми вама;
ви знате да слушате,
а притом нисам сама…
мада ја бих хтјела
од вас много више,
али ваша висост захтијева
да птичије млијеко сише...

али вама је то знано;
у кошници пчела да сам
исто би било дано,
јер осуђена на себе
и на своје бивство
обраћам се вама
моје илузорно очинство...

што привлачи моје хтијење
да се изразим онако
као једно покољење
које је лутало временом
које не припада њему,
но онима који долазе
кад пресвуку душу нијему...

мој господару знања и ума,
научих од вас много
из свијести али и заума;
ипак најрадије још бих само
спустила вам главу на груди
гђе нађох смирај онда