Књиге 2020

Када се једно младо и свестрано биће, као што је Мила Михајловић, упусти у писање стихова чије речи клизе али дуго оџвањају у сећању, то је само показатељ да је песма једини лек за све спознаје и недаће које душом пролазе.
Са тако мало година, али очију отворених за цео свет, срца праведног, Мила препознаје скоро све садржаје живота, сукобљава се с њима и тамо где осећа немоћ покушава да речју пробије границе у којима живимо, чинећи их пространијим и лепшим местом у коме лахор душе може да станује. Њене душе. Младе. Чисте. Неокаљане.
Као припадник млађе генерације песника, Мила се понајвише окреће реактуелизацији и креативној интерпретацији наслеђа, заговарајући тезу да књижевност не настаје подражавајући спољашњи свет, већ из сопственог медијума, поштујући механизме свог интерног кода. Њене стихове одликује литерарна комбинаторика и језичка игра, израженим метапоетичким и интертекстуалним темељом певања, као моделом света заснованом на укидању тзв. великих прича и тзв. слабог субјекта.
Када пева о љубави, а најчешће о томе пева, она нема тајни које би сакрила од других. Да би љубав као исконско стање духа и тела приближила читаоцима, наша песникиња од те исте љубави тражи увек више, али и даје, па њене песме представљају подсећање и опомену свима онима који не држе до туђих осећања, али ни до властитих.

,,...Јер моја љубав је милост,
али и уништење.
Она је вода,
али уме бити и ватра,
проистекла из пакла
у твој загрљај.
Јер моја љубав је толико снажна
да може постати мржња.
Али не само то…
Она је толико чудесна
да бих због ње
своје срце под мач смрти ставила
без осврта.
Она је чар среће
која ти измами осмех
када злу не назиреш крај,
нити наду осетиш.
Она је сан
који сниш у муци,
јер га ниси знао бранити од зла…’’

Права поезија модерног доба, осликана пером младости Миле Михајловић. Збирка која као да нас милује нежним речима исписаних руком једне дечије душе која хода светом у неверици да зло може да победи: невина и крхка душа снажних и храбрих мисли које са пуно љубави исписује на крилима живота.