Књиге 2020

,,Већ први сусрет са овом песникињом вазнео ме је као на крилима орла, у прозрачност. Осећао сам се као јунак из приче Андрејева, кога су цео живот незнани људи држали у подруму с очињим превезом, и када су му га, узишав с њим скупа на вршје, скинули, гледајући залазеће сунце на хоризонту, заточеник светлости, на њихово запрепашћење, изусти: “Не брините се, сунце ће сутра поново изаћи”.
Гацали смо по окрепљујућој кишници лепоте стиха с једне стране и вилиње лепоте у пљуску светлости песникиње, која и јесте и није била међу нама. Биће да је у праву Лакан када је промуцао: “Жене не постоје”. Она је потом отпрхнула напустив подиј, али и далеко након тога, враћајући се у окриље дома као да ме је нека невидљива рука крилила на путу, носећ наизменце сунцобран, када би ме њена светлост обасјавала, да не ослепим, а потом кишобран, да ме росне капљице светлуцавих стихова не потопе. Ето, како једно обично књижевно вече може откравити најтврдокорнија срца, и закопчано, с девет пакленских крачуна, умље. Да и ум, макар накратко, на крилима светог срца заврхуни, не пожелев никад тлу да се врати.''

Из рецензије књижевника, Слободана Блажова Ђуровића

ЗА ПОСВЕТУ

да затворим и очи, и срце
док дневи се ближе крају;
у ноћ док залазим вјечнога пута
да приближим се смирају...

дуго је живот копао нутрину,
самоћом напајао мисли;
у крутој љуски пужеве кућице
осјети су неосјетно свисли…

да затворим очи, јер немам више шта
да видим у доконом свијету
који напушта драге му људе
и оставља их само за посвету…

па, биће то један школски одмор
од цијелих двадесет минута
када ће све утихнути махом