НЕБЕСКИ ВИТЕЗ - Уна Радовић
Жанр: поезија, 1. издање 2019.
112 стр. брош. повез
ИСБН  978-86-7343-384-4

 
Уна Радовић - млада особа која обилује емотивном интелигенцијом.

Поезија коју је она на овако снажан, емотиван и гламурозан начин пренела на хартију, представља нам истанчана и лична осећања ове младе песникиње, без затварања очију пред обимом реалистичних догађаја која су се десила или, пак, имају наговештај да ће се десити јаком интуицијом песникиње.
Стил писања Уне Радовић је компактан, једноставан, сажет и у толикој мери доступан да нас заправо запрепашћује и буди у нама најдубља и најнежнија осећања. Она признаје. Она сме. Она се бори. И све те особине преноси на своју поезију чинећи је на моменте крхком, напуклом, сетном, али у исто време и инспиративном и снажном.
Из стиха у стих она изазива у нама сукоб два различита света, две различите силе, на челу којих је љубав као вођа, као покретач свега лепог.

Поред љубави, јавља се и једно тешко, тмурно и језгровито деловање њеног бића на све оно што се око ње дешава. Јавља се бол, збуњеност, немогућност, разочарења… Међутим, песникиња кроз своју поезију успева да изнесе сва та осећања лакоћом писања, лепотом стиха, тежином својих емоција и признања. А то може само неко ко, упркос свим недаћама, остаје искрен према себи.
 
ОПОМЕНА ЧОВЕЧАНСТВУ

Деца у деци замиру,
Несрећа уз несрећу иде.

Спаљени су духовни домови.

Гасе се најлепше ватре.
Нема нас.
Рука је руци жаока.

Гладна уста вриште.
Ово је доба немих.
Емотивно болесних. Тужних.

Човечанство са поносом слави декаденс!

Где је нестала она основна људска тежња за слогом?
Дивљаштво наш је мир.

Нека нам опросте више силе небеске, што на смрт
наводимо природу и инстикте.
Опрости нам, Боже, на нечовештву, на изгубљеном појму о људскости.
Опрости, видиш да смо се изгубили у лавиринту јада и патње...
Не знам да ли ћемо се икада вратити Твом небеском материнству...
Гаснули смо и препустили сопственом злу.
Опрости…