45 стр. брош. повез
ИСБН 978-86-7343-365-3
У сажетом поетском опусу надахнуте песникиње Горане Ерак Стевановић, уграђене су речи које душа лучи, а језик казује најлепшим осећањима, али истовремено потврђује о снази исказаног. Из тог младалачког жара настале су песме љубави и мудрости, које имају све што је потребно за добру књигу - мотив, изражајност, моћ језика. Језик није само средство комуникације и споразумевања. Језик је суштина на којој опстајемо. А опстајемо ако смо кадри рећи неизрециво и оноземаљско. Све што запишемо о себи, то нас уписује у неумрле. Све што сачувамо својим срцем и језиком, царство је вечно.
Горана је заљуљала лирски брод и време ће бити Луча Микрокозма над овим рукописом. Све што је песмотворила је проживљено и језгровито створено у семантику личног откривања.
Овим својим песничким првенцом млада песникиња је дубоко заорала лирску њиву из које ће нићи њено сновиђење у славу језика којим ствара.
Матија Бећковић
Поезија за Горану Ерак Стевановић није пука ектатична интуиција. Она је сублимат сагоревања емотивног и доживљеног. Страственог и сензуалног. Несвесног и креативног. Поезија је преображење и њено коначно уточиште.
Тоде Николетић