Књиге 2019

Мото књиге би могла бити реченица коју у једном тренутку изговара главни јунак: „Kажу да је осмех док гледаш смрти у очи, знак да си за њу спреман и да је се не бојиш.“
У средиште овог узбудљивог романа ликови, који постоје у паралелним фабуларним токовима, а у којима се живот и смрт, љубав и чежња, грех и спасење преплићу и творе утисак напетог ишчекивања, Милош Димитријевић настоји да успостави директне везе са понављањем трагичне судбине човека кроз време, сместивши део радње у будућност, у државу Источна Обала, и град Њујорк, док нас причом паралелно води у град Њујорк из 2020. године.
Реч је о јунацима чије се судбине преплићу у теснацима времена, које Милош Џокер вешто успева да до танчина пренесе на читаоца на начин где ће вас до последње странице држати у потпуној неизвесности, али и у бризи о јунацима за које ћете без икакве дилеме остати везани и након читања ове књиге. Она припада серијалу: ПРИТИСНИ СТАРТ ДА ИГРАШ ПОНОВО и наставак је прве књиге ИГРА ЈЕ ЗАВРШЕНА, али не нужно. Управо оно што овај серијал чини другачијим је то што ову књигу можете читати потпуно независно од прве, можда је и пожељно не би ли сте на тај начин себи направили још бољи угођај.
Милош Димитријевић Јокер се у роману ВРЕМЕНСKИ ПАРАДОKС бави и неким филозофским темама, као и борбом између добра и зла уопштено и појединачно. Пре свега, бави се смислом живота, неизоставно љубављу, вером, анђелима, духовима и односом према смрти и умирању.
Пишући у трећем лицу, Милош нас на један веома јединствен начин води кроз свет будућности, али и свет садашњости, у коме људска природа опстаје и жели да траје упркос свему.