ЈАСМИНА - ПРОБУЂЕНА ПРОШЛОСТ - Стана Мојсиловић Нана Жанр: роман, 1. издање 2019.
160 стр. брош. повез
ИСБН 978-86-7343-366-0
160 стр. брош. повез
ИСБН 978-86-7343-366-0
Роман за сва велика и права пријатељства, којима чак ни време не може баш ништа! Читајући га, имаћете осећај да вас са сваким окретањем странице милује мајчина рука.
На крају књиге налазе се песме посвећене сину ауторке.
,, Литература нас учи да је свачији живот другачији, али да су поуке увек једнако важне свима јер мало ко проживи знајући шта је најбоље, како да се максимално прилагоди околностима и проживи га на најбољи могући начин.
Пред нама је рукопис који нас подсећа на то да и неки наоко неважни тренуци и сусрети са непознатим људима могу бити путоказ и усмерити нас ка бољем поимању збивања, помоћи нам да будемо свеснији околности и онога што оне узрокују.
А прошлост ма како означавала оно што је нестало, заправо не нестаје већ се само сели у сећања, у онај неосветљени део човековог ума.У том смилсу ова ауторка се опредељује за писање рамана тока свести, мада је у основи то роман реалистичког профила, а у њој као што знамо нема оштрих граница између прошлости и садашњости, минулог и постојећег.
Главна јунакиња овог романа, госпођа Зорана, а наслов Пробуђена прошлост на то одмах упућује, доживљава ту врсту просветљења у једном случајном сусрету са младом девојком, Јасмином, која је враћа у детињство, али и која јој индиректно ставља до знања да смо понекад и несвесно охоли и безосећајни.
Из тог случајног разговора госпођа Зорана се враћа потпуно свесна свог погрешног начина живота у којем су јој пажњу више одвлачиле текуће ствари, борба за опстанак од стварног учествовања у суштинским животним збивањима. Неминовно се тада помисли на ближње и однос према њима, буди се свест о томе да им нисмо поклонили довољно љубави и пажње а да је то у крајњем случају ипак најбитније, ма како да је све што смо чинили било заправо у име те подразумеване љубави.
Ова књига нас учи да је сагледан у ретроспективи живот увек другачији од стварног, да емоције које нас понекад наводе на погрешне закључке утичу да повремено жалимо себе љутећи се на друге и без свести о томе шта они сами проживљавају, а да то итекако може имати везе и са нама. Стога госпођа Зорана, која се често с тугом сећала своје најмилије другарице из детињства која ју је заборавила по одласку у Америку, опоменута сусретом са истоименом чудесном младом девојком, почиње да мења угао гледања на то.''
Из рецензије Мр Милице Јефтимијевић Лилић
Пред нама је рукопис који нас подсећа на то да и неки наоко неважни тренуци и сусрети са непознатим људима могу бити путоказ и усмерити нас ка бољем поимању збивања, помоћи нам да будемо свеснији околности и онога што оне узрокују.
А прошлост ма како означавала оно што је нестало, заправо не нестаје већ се само сели у сећања, у онај неосветљени део човековог ума.У том смилсу ова ауторка се опредељује за писање рамана тока свести, мада је у основи то роман реалистичког профила, а у њој као што знамо нема оштрих граница између прошлости и садашњости, минулог и постојећег.
Главна јунакиња овог романа, госпођа Зорана, а наслов Пробуђена прошлост на то одмах упућује, доживљава ту врсту просветљења у једном случајном сусрету са младом девојком, Јасмином, која је враћа у детињство, али и која јој индиректно ставља до знања да смо понекад и несвесно охоли и безосећајни.
Из тог случајног разговора госпођа Зорана се враћа потпуно свесна свог погрешног начина живота у којем су јој пажњу више одвлачиле текуће ствари, борба за опстанак од стварног учествовања у суштинским животним збивањима. Неминовно се тада помисли на ближње и однос према њима, буди се свест о томе да им нисмо поклонили довољно љубави и пажње а да је то у крајњем случају ипак најбитније, ма како да је све што смо чинили било заправо у име те подразумеване љубави.
Ова књига нас учи да је сагледан у ретроспективи живот увек другачији од стварног, да емоције које нас понекад наводе на погрешне закључке утичу да повремено жалимо себе љутећи се на друге и без свести о томе шта они сами проживљавају, а да то итекако може имати везе и са нама. Стога госпођа Зорана, која се често с тугом сећала своје најмилије другарице из детињства која ју је заборавила по одласку у Америку, опоменута сусретом са истоименом чудесном младом девојком, почиње да мења угао гледања на то.''
Из рецензије Мр Милице Јефтимијевић Лилић