Жанр: збирка поезије, 1. издање 2018.
90 стр. брош. повез
ИСБН 978-86-7343-356-1
Држећи у рукама нечији песнички првенац у првом се реду поставља питање визије самог песника при вербалном обликовању осећаја и мисли, те колико је то успео препознатљиво да пренесе на читаоца. У поезији Миме Пековић неће бити потешкоћа у препознатљивости и субјективном интерпретацијском лутању, јер су њене песме толико лепе и квалитетне да не остављају ни трунку сумње у њеним намерама.
Осим тога, песнички поступак ове младе песникиње огледа се у хватању неодређеног облика унутар будуће песме. То је нека врста архипелага што ће касније постати структура поетске творевине. Она унапред фиксира завршетак и претпоставља почетак, али не и садржину која ће се наћи између тих двеју дестинација. То је постепено откривање садржаја док су још надахнућа при руци. Песникиња ретко интервенише на развоју дела. И то је кључни аргумент у прилог оригиналности њеног стварања и стваралаштва.