ЧАРОЛИЈЕ ЗА НЕОДРАСТАЊЕ - Невена Дучић
Жанр: поезија за децу, 1. издање 2018.
60 стр. брош. повез
ИСБН 978-86-7343-360-8
Читајући стихове Невене Дучић, сетили смо се речи Душка Радовића који је једном приликом изјавио: ,,писати за децу исто је као писати за одрасле – само мало теже.“
Деца су читаоци који прихватањем литературе изграђују своје естетске, едукативне и етичке норме, много више него одрасли. Због тога је веома важно да деца имају могућност да се сретну са квалитетним књижевним делима, оним класичним, али и неким новим, тек насталим, као што је збирка поезије ,,Чаролије за неодрастање''.
Дете које воли да чита постаће одрасла особа која чита, а човек који се ослања на књигу развија се у личност са израженом критичком свешћу, у мислеће биће које постаје отпорно на различите видове манипулације у свету који је све сложенији и све користољубивији. Није ли то огромна корист? О богатству унутрашњег света и да не говоримо. Од васпитања и смисла за елементарне вредности који се стичу у породици зависи много тога. Тешко је замислити да дете које одраста уз књиге и читање неће у свом каснијем животу одрасле особе књигу видети као драгоценост.
А улога књижевности коју читамо у детињству управо је у томе: да нам помогне да се у стварном свету снађемо и пронађемо сопствено место под небом.
СТОНОГА КОД ОБУЋАРА
Зар нисте чули, прича је стара,
Кренула стонога код обућара.
Скоро ће јесен, утом и зима,
Па жели нове чизме да има.
На крају шуме, крај старог храста,
Живи обућар – јазавац Власта.
Власта је вредан, има златне руке,
Али му стонога задаје муке.
Сваке сезоне сврати код Власте,
јер јој се ципеле упропасте.
„О, госпо мила, пријатељу стари,
Како увек похабаш свих педесет пари!
Хајд’ не плачи, мила, смислићемо нешто,
Сваку бушну рупу зашићемо вешто.
Али за чизме помоћи не могу,
Та оне не иду на босу ногу.
Код роде иди, у дућан стари,
Па купи чарапе, свих педесет пари,
Па сутра дођи, тако ти вере,
Да и за чизмице узмемо мере.
Па тек што за њом затвори врата,
Окачи натпис од пода до спрата:
„Обућар отиш’о на пут око света,
Неће се вратити до следећег лета“.
Стонога свака, прича је стара,
Главна невоља за обућара.