ЈОШ ЋЕ ТИ ТРЕБАТИ СУЗЕ - Каменко Рашета
Жанр: роман, 1. издање 2017.
220 стр.
ИСБН 978-86-7343-303-5
Желите ли сазнати нешто више о "миту о нормалности", односно о заблуди да постоје с једне стране нормални људи а с друге патолошке особе мучене разним "абнормалним стањима", и желите ли се упутити у мистериозни свет човекове психе, обавезно прочитајте ову мало је рећи узбудљиву психолошку исповест, али, истовремено, и неописиво искрену, топлу и алтруистичку причу.
,,У духу цивилизације у којој живимо, која представља једну дигиталну, интерактивну и визуелну цивилизацију, ми себе препознајемо у ритму хаотичности света који нас окружује, у руху његове посесивности и својеврсне егзалтираности. Заразног немира. Шта год данашњи човек ради, ради као у некој грозници да би био лепши, бољи, успешнији, богатији, виђенији, и све овиснији о стандардима понашања које му намеће друштво, околина, медији, и његова огромна жеља. Изгубио је способност и мудрост постизања унутрашњег склада на један дубљи, безинтересни начин.
Зато се аутор овог комплексног романа с разлогом пита: да ли је читав свет у стању латентног лудила?
Јер у свету великих промена и динамике, несталих вредности и релативистичког хаоса, све је више оних који се затварају у сингуларност властитих светова и ега. Налазе своје мале хобитске рупе у којима не желе да их нико узнемирава. Њихов свет је у границама њиховог ега. И даље не иду. Они су илузије. Апстракције које користе великим манипулаторима који покрећу точак зла у свету који полако и сигурно меље супстанцу људске слободе, док човечанство не дође до критичне тачке у којој ће морати да се пробуди да би опстало. Али је проблем што у мамурлуку већина неће ни знати одакле долази опасност, јер су слепи, јер су преспавали још једну велику увертиру у нову историјску драму тоталитаризма који ће се у складу са менталитетом полуделе масе једном проучавати као доба ,,демократске неслободе’’.
Томе у прилог говори тврдња аутора ове дивне књиге, да су ткз.‘’психичке болести’’ - ,, присутне у свакоме од нас, и да су заједно с нама "лудима", у суштини и углавном, производи и одрази у огледалима - патогених друштава у којима живимо.’’
Као и у претходном роману, и у овом се осећа изражено животно искуство аутора, проживљене ситуације и судбине које је аутор изблиза упознао. Искуство трауматичне ере губитка, за све људе подједнако.
,,Још ће ти требати сузе’’ је роман који представља његов дуг оцу, роман који је морао бити написан.''
Из рецензије-
Верица Секирарски