стр.280 брош.повез
ISBN 978-86-7343-289-2 Тражећи уточиште пред језом наше историје, на српском жртвеном пољу, млади писац Стеван Лазић у роману ,,Последња одбрана“ подсећа на бесмртни запис у генима српског народа на Косову, древног као патња и постојаног као постојање само.
Истина. Књижевно обликована. А препознатљива.
Овај роман је продубљена слика српске трагике, у првом плану ауторовог ужег завичаја, Гњилана и околине, и манастира ,,Драганац'' , чији је ктитор био управо кнез Лазар Хребељановић ( манастир носи назив по једној од његових кћери, Драгани).
У роману су суштинске две ствари које аутор поручује: човек у свом земном, у свом увек кратком животу има много међа, али су најбитније само две, међа припадања и не одрицања од онога чему припадамо, и међа знања.
Свети владика Николај је пре сто година рекао „Уби нас незнање“. Исто нас убија и данас јер нећемо да научимо шта је историја нашег рода. А и то што научимо, ми потиснемо.
Највећи квалитет ове сјајне књиге јесте храброст аутора да ствари без увијања и еуфемизма назове правим именом. Јер за писање романа као што је ,,Последња одбрана'', поред књижевног талента, било је потребно бити искрен и истинољубив, храбар и снажан, што ову књигу и чини изузетном и вредном.
Радња романа одиграва се у Србији која је и даље под утицајем моћи великих сила на Балкану, и која води читаоца у блиску будућност и коначно решење косовског питања.
Лазара Илића, заставника војске Србије, средовечног, породичног, скромног и помало разочараног родољуба, у предвечерје тих догађаја посећује стари пријатељ, искусни обавештајац, генерал Зечевић, који му нуди да учествује у нечему што ће га довести у животну дилему. Предочава му фаталан исход коначног решења косовског проблема, и отвара један нови свет за који није слутио да постоји.
Коначан слом или коначна победа?