БРОДОЛОМ НАД БОРАМА - Срђан Катић
Жанр: поезија, 1. издање 2016.
80 стр.
ИСБН 978-86-7343-297-7

Давно је речено да је тако мало љубави међу људима. Данас, када је недостатак емпатије уочљивији него икад, појављује се Песник који заиста не би требало ништа друго да ради, осим да воли (и пише, наравно). А Срђан Катић то тако лепо уме.
Срђанови стихови одишу једноставношћу и класичном версификацијом (песма „Гаврило” је једина која има форму сонета, верујем, не случајно). Подижући зид од снова, Катић нас својим изразом враћа у доба романтизма (песме „Ништа, ништа”, ,,Питање”), остављајући простора и мрачнијим мотивима („Мртва”).

На њега су плодоносан утицај остварили Ујевић („Уморна песма”), Неруда („Добро је знати”), али највише, свима тако драг Мика Антић („Повратак”, „Неповратни стихови”, „Хајде”). Ниједног од наведених великана Катић не подражава. Он остаје свој, осликавајући време прошло у времену садашњем.
Овај свестрани Уметник (уочљив понајпре у песми „Свашта”, која је својеврсна критика друштва), у свом богатом лиризму, не заборавља ни свој отети Завичај. „Моја-туђа кућа” оставља горак укус и тужан тон. Ако је за утеху, Срђан ће наћи дом у срцу сваког читаоца који буде држао ову књигу у руци. Бродолом над борама неће бити узалудан, родитељи ће му бити поносни, као што је поетски-тестаментарно и зажелео, а човечанство ће добити још једног Добришу Цесарића. Преко нам је потребан.

Жељка Ковачевић Јерковић,
мастер професор српске књижевности и језика
------------------------

" Биће да је тако, па чак и ако није,
У себи се човек задржати не може;
Све што му усна, ил' што око скрије,
Одумире тамо дубоко испод коже. "

Биће да је баш тако... Срђанову збирку ћете прочитати у једном даху, јер ћете у њој пронаћи много реченица које прецизно описују стања и догађаје који су се свакоме од нас догодиле. Његове песме повремено звуче и изгледају као да су писане крајем 19. или почетком 20. века и то им даје додатну лепоту.

Никола Врањковић, текстописац и композитор
------------------------------

 

Поезију је лако читати, али је не може свако разумјети. Теме којима се пјесник бави, широког су спектра. Тако да се, читајући стихове Срђана Катића, сусрећемо са љубављу, чежњом, сновима, дјетињством, надом, као и са неминовном пролазношћу живота. Пјесме ће разумјети сваки човјек који се усуђује животу постављати питања која варирају од оних крупнијих до оних најситинијих. Сви ми, који смо вољели, била то узвраћена или неузвраћена, срећна или несрећна љубав, можемо се пронаћи у стиховима Срђана Катића. Пружена нам је могућност да се поистовјетимо са ситуацијама и осјећањима који се у пјесмама описују. Описујући ситуације у којима се већина људи нашла барем једном у животу, пјесник нам пружа утјеху, јер тада схватамо да нисмо сами и то нам даје снагу да наставимо са својом животном борбом, да устрајемо, да вјерујемо, да сањамо и да се надамо. Када кроз пјесме добијете утјеху и схватите да нисте сами, то је велика награда свима онима који пјесмама приступе отвореног срца и без предрасуда. Срђан Катић, можда, приступа животу из нешто другачијег угла него што то чини већина људи данас - без измотавања и уљепшавања, али он живот приказује онаквим какав уистину и јесте. Он је пјесник са веома стабилним ставовима о животу. Кроз своје стихове он слика живот на веома реалан, а истовремено и веома емотиван начин . Његови стихови мелем су за очи и душу.

Ивана Брковић, професор енглеског језика