ГРАЦЕ – патња једног села на Косову и Метохији - Горан Арсић, Вучитрн
Жанр: проза, 1. издање 2016.
80 стр.
ИСБН 978-86-7343-301-1
Када истина проговори
Књига која представља еклатантан пример како данас делује механизам лажирања историје.
Живимо у времену у коме доминира намерно искривљавање историјских чињеница на сопствену штету, од стране многих појединаца, по налогу а са циљем духовне демобилизације целог једног народа. У ситуацијама где је одговорност других тешко или немогуће порекнути, прибегава се техници подједнаког распоређивања кривице свима, без обзира на стварно стање ствари.
Српске жртве се морално изједначавају са својим џелатима или прогонитељима, док се кривица ових последњих сразмерно ублажава.
Наметање хипотеке кривице за измишљени геноцид од стране српског народа кључан је услов за свестрано паралисање одбрамбених капацитета нашег народа, за убризгавање смртоносне дозе моралне пометње у његову самосвест, за рушење његовог самопоуздања и – утискивањем печата одговорности за најгнуснији злочин, под лицемерним плаштом „суочавања са прошлошћу“ – блокирање сваке креативне визије будућности, која би му помогла да прокрчи пут из жалосног стања у којем се налази.
Ова књига је још један начин борбе против писања лажне историје која је у току, а чији је циљ морално, економско и политичко уништење Србије.
Ово је књига која подсећа све нас на истину да нас нико није питао хоћемо ли се родити у овом или неком другом народу, на овом или на неком другом тлу. За то немамо ни заслуге, ни кривице. Али, да ли ћемо опстати као људи или нељуди, то зависи од нас, као што од нас зависи да ли ћемо опстати или нестати пред човечанством.
Будућност српског народа, не само на Косову и Метохији, него свуда где се налази, зависиће од тога да ли се он држи или не држи свега онога што је свето и честито, човечно. И садашњост и будућност могу се изграђивати само на Истини. А Истина, за нас хришћане, не може бити само веза идеја или односа ствари. Истина је Личност. Жива Личност.
Можда је на овом свету неистине, неправде и мржње више, али су истина, правда и љубав моћније.
Зато се, док вам је лепо и док славите, само на моменат сетите писца ове књиге, младог човека који је имао ту (не)срећу да се роди и живи на тлу Лазареве заклетве, у ово време зла, и његове реченице у којој каже:
,,Док сви спавају, ја плачем''.
Верица Секирарски