ЏОКЕРОВ ФРИЗЕР - Милан Пенезић
Жанр: роман, 1. издање 2024.
335 стр. мек повез
ИСБН 978-86-7343-472-8
335 стр. мек повез
ИСБН 978-86-7343-472-8
Живећи у туробној и мрачној садашњости, главни лик романа често својевољно одлута у сопствени свет маште који види као једино уточиште. Проблем настаје када његова имагинација избрише границе између јаве и сна. Тада његови скривени нагони и страхови да се суочи са самим собом избијају на површину у виду другог Ја, које га гура преко границе подношљивог и баца у психички вртлог. Све мање разликује стварност од фантазије и ту неподношљиву чињеницу покушава да затрпа опојним средствима.
Пенезић нам у овом роману потврђује чињеницу да је свако од нас, као људско биће, сваког дана и у сваком моменту, управо онај који се налази у нашој глави, који разговара са нама, обећава, прети, лаже и сугерише нам шта да радимо, какви да будемо и шта да осећамо. Да смо заправо ми ти којима је или најлепше, или најтеже у сопственом уму и кожи. Доказ да од начина на који човек мисли, осећа и верује зависи стање његовог духа, тела и прилике у којима живи.
А када смо код тих прилика, аутор, такође, уз помоћ подсвести и имагинације, преиспитује данашње друштво. Наиме, окренемо ли се око себе, запазићемо да је велика већина човечанства окренута ка спољашњем свету, материјалном. Осим тога, велики број људи, данас, су осујећене, поремећене и мржњом опседнуте личности које нису у стању да успоставе сагласност са бескрајном интелигенцијом подсвести. А несрећа воли такво друштво. Њихов ментални отров.
При том, не заборавимо да подсвест непогрешиво бележи сваку нашу унутрашњу мотивацију, мисао и осећање...
Пенезић нам у овом роману потврђује чињеницу да је свако од нас, као људско биће, сваког дана и у сваком моменту, управо онај који се налази у нашој глави, који разговара са нама, обећава, прети, лаже и сугерише нам шта да радимо, какви да будемо и шта да осећамо. Да смо заправо ми ти којима је или најлепше, или најтеже у сопственом уму и кожи. Доказ да од начина на који човек мисли, осећа и верује зависи стање његовог духа, тела и прилике у којима живи.
А када смо код тих прилика, аутор, такође, уз помоћ подсвести и имагинације, преиспитује данашње друштво. Наиме, окренемо ли се око себе, запазићемо да је велика већина човечанства окренута ка спољашњем свету, материјалном. Осим тога, велики број људи, данас, су осујећене, поремећене и мржњом опседнуте личности које нису у стању да успоставе сагласност са бескрајном интелигенцијом подсвести. А несрећа воли такво друштво. Њихов ментални отров.
При том, не заборавимо да подсвест непогрешиво бележи сваку нашу унутрашњу мотивацију, мисао и осећање...