ЦРВЕНО СВЕТЛО - Данијел Ћоровић, Бајина Башта
Жанр: кратке приче, I издање 2012.
137 стр. брош. повез
ИСБН 978-86-7343-181- 9
Објављена је нова књига у едицији ,,Звездице,, (едиција од деце за децу), збирка прича: ,,Црвено светло,, нашег аутора Данијела Ћоровића (,,Поштареве приче,,2011.) и представља прву из трилогије књига (следе књиге:,,Жуто светло,, и ,,Зелено светло,,).
„Црвено светло“ је урнебесна комедија на тему школских предмета.Упознаћете низ занимљивих ликова: опаког наставника математике г Килерића, смушену разредну која избегава сукоб са Дражиним оцем и радије прогласи ванредни школски распуст кад искрсне проблем , несташног Гиломира ...
Главни јунак је зека Драгољуб који има своју фејсбук страницу:). Можете му писати!
Верујемо да ће сва деца уживати у читању ове предивне књиге!
****
Између "Поштаревих прича" и "Црвеног светла" прошло је годину дана, али између перцепције живота, погледа на стварност и одлучности младог Данијела Ћоровића да пред њом не затвара очи и да је не идеализује, као да је прошао читав век. Већ је голуб Кунгер живео у динамичном свету у којем вребају опасности и изазови, и где је главни јунак такорећи свакодневно приморан да бира, одлучује и активно гради свој животни простор, односе са другима, свој систем вредности. Али у свету зеца Драже, на острву Зецоленд удаљеном педесет километара од Немачке, живи се под непрестаним црвеним светлом и у сталном грчу, у непријатељству свакога против свих, под терором незнања, адреналина, псовки, свеприсутног и сведоступног оружја. У Зецоленду се ватра леди а вода гори, нико не учи али се ипак мучи, школу подједнако мрзе и ђаци и наставници, свака вербална комуникација је агресивна, сви породични и други односи безосећајни и сурови, свака акција деструктивна, сваки нагон рушилачки. Свако место, свака идеја, свака активност подразумева недостатак или непостојање свог основног садржаја, изражено већ у наслову прича или поглавља књиге (Историја без историчара, Дивизија тенкова без тенкова, Опсерваторија без телескопа, Кокошињац без кокошака, Продавница без робе, Књижевност без књига, Музичко без музике, Револуција без револуционара...). Не поставља се, дакле, више питање с чим и од чега живимо, него без чега опстајемо у свету хаоса, насиља и погубљених мерила. Живот нам је и даље пун ствари, појмова, информација, медијске експанзије, али без духа и душе, емоција и идеала.
Готово седам деценија након Орвела као да из пера младог човека, заправо још детета, добијамо једну верзију "Животињске фарме" или "1984", једну алегорију која опомиње да смо рајску планету претворили у ноћну мору у којој су се већ дуго сви футуристички страхови и песимистичке прогнозе претворили у свакодневицу и реалност.
Како год то чудно и невероватно звучало, "Црвено светло" је књига дванаестогодишњака која говори о свету у којем је постао могућ нпр. један Брејвик. Одрасли стручњаци за којешта сада могу да се згражају, запањују, расправљају о (не)урачунљивости, о правним заврзламама и ефикасности закона, о утицају идеологија на људски ум, о злочину и казни, о "утицају гама зрака на сабласне невене". А можда би "само" требало да пажљивије слушају (сада већ и читају) децу, а не да им они кроје програме, бирају лектире и намећу своју поучну и моралистичку књижевност у коју ни сами не верују и идеале којих се ни сами не придржавају.
Љиљана Шоп писац, књижевни критичар