МОРАМ ТИ ОВО ИСПРИЧАТИ - Стево Метикош, Д. Милановац
Жанр: збирка кратких прича, I издање 2012.
112 стр. брош. повез
ИСБН 978-86-7343-185-7
Стево Метикош је човек из народа. Не било ког народа, то би било превише једноставно. Он је човек из једног народа на Бакану, подручја на коме свака генерација има судбину да буде сведок стварања историје, нажалост, скоро увек врло крваве.
За обичног малог човека то је ужасна зла коб, али за приповедача то је нека врста суморне и нежељене привилегије.
Метикош је бурно комешање историје у некадашњој СФРЈ доживео на оба начина. Као човек искусио је зло и страхоте које је рат посејао на овим просторима, па и сам проживео живот који је, такођер, достојан приповедања. Као припиведач, гледао је и упијао животе и судбине обичних људи који су га окруживали, гледао, слушао и памтио, да једног дана превари заборав и од њега отргне бар део слика које су склапале стравични мозаик деведесетих на Балкану.
Одлучивши се за народни говор, писац Метикош постаје приповедач. Стево, воx попули, изворни глас народа који вапи да исприча своју причу. Као наук и поуку. Као опомену. Као вапај. Као зов разума.
Његове јунаке красе обичне људске особине: имају своје добре и лоше стране, тајне, пороке и таленте.
Писац Метикош их пред нама оживљава, испреда њихове животе, слика окружење у коме живе, најчешће су то банијске питоме њиве, села и градићи, али нас и узима за руку и води даље, пратећи своје Банијце у њиховој голготи, болу и страдању: води нас у Босну и Србију, Лесковац и Кучево, све до далеког Ванкувера. Њихови мирни животи бивају увучени у вртлог бесмисла, рата, и свега шта то са собом носи. Њихове судбине постају тешке и зле, а Меткош нам их испоручује равно у срце, без улепшавања, тако сирове, сурове и стварне.