ШТИКЛА НА АСФАЛТУ - Милица Стефановић, Београд
Жанр: поезија, I издање 2014.
96 страна, брош. повез
ИСБН 978-86-7343-238-0
''У језику је записано и људско срце и логика''
Без намере да анализирамо поезију из књиге ''Штикла на асфалту'' као вид трансформацје чула у речи, преносимо вам један одломак из уводног дела књиге, ''Реч аутора'' у коме Милица о себи и својој поезији каже следеће:
Осећам се одраслом и осећам да је женској поезији све неопходније дати мало више страсти. Укопчати је у тесне хаљине. У бистре главе. Али у увек устрептало срце. „Штиклом“ се донекле и окончава опус поезије коју пишем о љубави, ако ништа друго бар у смислу начина како тема бива обрађена. У бити те поезије све је мање дубоке емотивности и патетичности, форма је понекад сасвим неодређена, с намером се не тежи рими а одсуство или присуство интерпукције има својство изненадности.
Овом збирком поезије шутирам и кажњавам свако туђе неразумевање за емоцију. Жена је природом дата као нежна, чежњива, усплахирена, несамостална, чеднија од мушкараца. Наметнут јој је положај у друштву, у односу на љубав, на мушкарца, на менталитет још увек не тако развијеног друштва. Савремена жена која живи нежност и љубав и бол и срећу је у исто време спремна на све изазове, ствари назива правим именом, не бежи од сопствених пораза, опрашта али не заборавља, помирљива је са ситуацијама, али има активан и богат психолошки свет. То јој даје и основну нијансу - систем разумевања. Као таква, жена са „бодежом у руци“ како је још назива наша песникиња Радмила Лазић, спремна је на суочавање са самом собом и са светом, са емоцијама и са непостојањем истих.