МОГУ ТЕ СПАСИТИ - Стефана Бабовић, Београд
Жанр: лирски записи, I издање 2014.
40 страна, брош. повез
ИСБН 978-86-7343-240-3
У књигама, прозним и поетским, у непрегледном мору штива посвећеном љубави, емотивном животу уопште, рекло би се да је речено све и да нови покушаји дочаравања емотивних стања, душевних вибрација, стварног и фиктивног што таква стања прате ― представљају само залудан покушај преосмишљавања већ знаног.
Па ипак, док је света, постојаће и потреба да се оно што преживљавамо, оно што нас опседа, о чему размишљамо и с чим тонемо у сан, да се то речима уобличује, разјашњава самом себи и такво искуство преноси другима. Успех сваке песме или приче, посебно оне посвећене својим емоцијама, у непосредној је зависности од тога колико смо у стању да такве емоције рашчланимо и видимо изнутра, те колико снажан и суптилан језички израз успемо да изнађемо за њих. Овакво схватање као да је живо било присутно у свести младе списатељице Стефане Бабовић када се хватала у коштац с лирским записима названим крајње директно: Могу те спасити. Лирски записи Могу те спасити (стиховани пасажи који се смењују с размишљањима о љубави и бајколиким причама), својеврсно су сведочанство колико далеко може отићи машта заљубљеног оптимисте.
Песме и писма упућена М. (чије стварно битисање не бисмо да утврђујемо или оповргавамо), чине лирско штиво чији је прави предмет љубав, заљубљеност, духовна занесеност. То није нека врста личне исповести о нечему што се десило, завршило, свело, већ призма кроз коју лирски субјекат преиспитује себе, своја емотивна схватања и емотивна прегнућа (заљубљеност у тебе је била сањање). У фиктивном односу с њим (с господственим М.), кроз речи, слике, мисли, запажања, кроз поетске везе с другим прозним и поетским делима (посебно кроз везе с бајкама и њиховим љубавним обрасцима), Стефана Бабовић се испољила као истински песник љубави и осећајности, као песник живописне речи кога покрећу емоције и које она изражава изазивачки и крајње отворено. Тако се Стефана Бабовић збирком поетских записа потврдила као истински песник љубави ослобођен свега оног што се може сматрати општеприхваћеним или канонским. Њена поезија заокупаљена је осећајношћу, она почива на осећањима, из осећања се гранају њене мисли, кроз призму осећања песникиња Бабовић слика свој свет, гради своје акорде, шапатом дозива читаоца казујући му песму о лепом, племенитом, узвишеном ...
Иако свако ко понешто зна о лирском исповедању, о исповедној лирици, зна и да је сваки покушај одређења љубави и њених тајновитих одаја, унапред осуђен на неуспех, зна какав се лавирнит отвара пред сваким ко би да завири у њене скровите кутке или да опцрта и одреди њене магловите заумне границе. Али, да је то поље стварности и битисања толико инспиративно за људе од пера, показала је Стефана Бабовић својим лирским, магичним, крајње заводљивим записима (чудно је како си оживео мој омиљени опијум ― писање).
Неђо Јошић, приповедач