ИЗ МОЈЕ ВАСПИТНЕ ПРАКСЕ - Верица Тртица, Београд
I издање 2013.
160 страна, брош. повез
ИСБН 978-86-7343-230-4
Рукопис „Из моје васпитне праксе“ припремљен је као невелики, непретенциозни и врло специфичан приручник за родитеље и васпитаче, настао из пера, како у предговору каже ауторка, „васпитача са тридесетшестогодишњим радним искуством у вртићу“. Аутор ове књижице, Верица Тртица, каже да цео свој радни век памти „као време широке и богате размене искустава, сазнања, порука, са много родитеља, колега, сарадника, пријатеља“. Та искуства је бележила и памтила, размишљала о њима, на одређен начин их и обликовала, и одлучила да их у специфичној форми понуди заинтересованим читаоцима и са њима их подели.
Књига представља скуп великог броја краћих исказа различитих мама, бака, дека, тата (њих је мање), васпитачица, учитељица, који говоре о својим искуствима у васпитању своје и туђе деце, или унука, сећају се властитог детињства, размишљају о тешкоћама одгајања, васпитавања, одрастања, а понекад и о ширим проблемима морала и међуљудских односа. Говоре о тешкоћама са којима су се суочавали, начинима како су их савладавали, изражавају своје дилеме, различите ставове, погледе на васпитање, дају понеку поуку не инсистирајући на томе да се оне морају прихватити и сматрати једино исправним. Понекад помињу и заблуде које су (они или неко други) имали.
Ови искази су дати у облику краћих монолога и у дијалошкој ситуацији (заправо, читаоцу се стално намеће слика групе која разговара), што процес казивања чини динамичнијим, а књигу занимљивијом. Поруке су непретенциозне: читалац осећа да има право да их прихвати или не прихвати, али да му је корисно да чује различита искуства и могуће начине поступања у карактеристичним ситуацијама. Као што каже једна учитељица у овој књизи, „различито мишљење не мора да се претвори у свађу већ да и родитељу и учитељу донесе ново сазнање“.
Књига је намењена свима који се баве процесом васпитања деце, а особито актуeлним и будућим родитељима. Верујем да ће у њу завиривати и нека бивша деца и да ће бити занимљива и онима који су се некада бавили васпитавањем своје или туђе деце, делом и због тога што је књига прошарана фотографијама из неких прошлих времена која могу да изазову носталгична расположења.
Имајући у виду све што сам написао, предлажем да се рукопис Верице Тртица „Из моје васпитне праксе“ штампа као књига.
Проф. Др Бора Кузмановић