Bookmarker вести

 

Већ првом збирком песама "Рубац у руци" Бранка Попић је надмоћно показала да је песникиња. После тако добре књиге, многи би помислили да се за непуних годину дана тешко могу поновити слапови стихова као у "Рупцу у руци". Песникиња Попић нас је уверила у супротно и пред нама је збирка песама "На латици кап" с великим бројем квалитетних и разнородних песама.
Стих Бранке Попић, без обзира да ли је болан (тамо гђе сам расла стоји кућа пуста), бунтовно опор (ако ми нисте дали да будем боља) или љубавнички занесен (осјећам топлину бескрајних додира) увек звони својом пуноћом и музикалношћу. Посебно треба истаћи и похвалити тај умешан отклон и вештину заобилажења обичности која је све више присутна у данашњој поезији.
И без обзира да ли су песме писане у катрену исте метрике, катрену где метрика варира или у белом стиху, да ли су јој песме римоване или нису, поезија песникиње Попић је уравнотежена у својој музикалности и сасвим разуздана у својој осећајности и суштини.
Треба истаћи вештину употребе метафора, а пре свега њихову ширину и дубину што песмама у овој збирци дају осим осећајности и мисаоност, јер стихови ове песникиње се не могу прочитати, не може се прелетети преко њих. Истинског љубитеља поезије ови стихови просто терају да им се врати, да их осети или се над њима замисли.

Из рецензије, Анђелко Заблаћански