БЛОГ - УРОШ КОЧОВИЋ - УМЕТНОСТ БИЗНИСА, БИЗНИС УМЕТНОСТИ, РЕДОСЛЕД ЈЕ НЕБИТАH
Требало би неко ко је меродаван, а има пуно пара да одлучује шта ће се снимати, штампати, издавати и пуштати у јавност. Једино тако ће његова мерна јединица за музику, поезију или прозу бити уметност, а не новац. Требало би да му је хоби да се бави онима који имају хоби.Пролазили смо сви често поред доста књижара и разгледали актуелне књиге у њиховим излозима. Да размотримо прво, шта је актуелно?
Оно што има лирску вредност или оно што је најпрофитабилније?Питајте онога ко је ставио ту књигу у излог и то не једну него њих десет да нам случајно не би промакао идиотски наслов. Тај егоманијачки порив незадовољних и халапљивих морао је да покаже своје канџе и направи ожиљке неоствареним талентима потискујући их са сцене квалитета. Али не треба им баш ни бранити, нити су они криви. Они су такви. Криви су они који то не сузбију тако што би направили скалу приоритета. Но, филозофија је позната: Ми-то вама, ви то нама.
Нажалост, уметност је одувек била привилегија богатих, оних који нису много бринули, чијим је емоцијама углавном владао новац, стога су користили уметност као параван да прикрију своју доконост.
С друге стране, они који су поред матерњег језика умели да изразе унутрашња осећања нотама, стихом, бојама, постали су познати никад или пак после смрти.
Уметнику су та два исто.
Њему је смрт у тишини исто што и живот без аплауза.