БЛОГ - МИЛЕНА МИЛИКИЋ - БАЛАШЕВИЋ ЈЕ, ИПАК, ПЕСНИК
Драги моји,
Након одлуке да напишем блог у првим данима пролећа, задовољно кувам кафу, појачавам музику и размишљам о теми о којој ћу писати.
И ту почиње недоумица...
Елем, писати о вечној теми ЉУБАВ је најнормалније, и колико год писали о њој, увек може још...
Читали смо већ о томе како препознати ,,правог – погрешног,,; како га натерати да се заљуби у вас док га гледате; као и о томе шта познати мисле о љубави, а шта не мисле о љубави.
У последње време много се пише и о томе да ли је његов друг њему баш друг или нешто више? Њему, наравно, не вама. А ми смо после свега тога били још збуњенији и у дилеми да ли нас воли или не. Дакле, саветодавци нас и нису баш нешто ,,најсрећније,, посаветовали.
Писати о ПОЛИТИЦИ је такође једноставно, јер су данас сви слободни да коментаришу све, а понајвише оно што други раде, вођени погрешно схваћеним смислом речи ДЕМОКРАТИЈА.
Но, ни о томе не вреди пуно расправљати.
Писати о КУЛТУРИ је јако осетљиво, јер проверено знам да се много тога данас сврстава у КУЛТУРНО само зато јер не знају које друго место би му одговарало. А и нико вам не гарантује да ће се књига коју су сви критичари оценили као добру, вама лично и допасти. Код нас је и, иначе, познат синдром, па и онда када су у питању силне ,,комерцијалне књижевне награде високог ранга,, - ТИ МЕНИ ВОЈВОДО, ЈА ТЕБИ СЕРДАРЕ… Предвидљиво. Патетично. Тужно.
Дакле, не.
Није на одмет да одмах посаветујем читаоца (уместо упуства за употребу) да блог чита опуштајуће, без предрасуда и исхитрених закључака.
Да, наравно, морам и да напоменем да то што пишем блог не значи да сам певачица. Чак ни у покушају. Нисам ни лоша певачица која се свађа са другом певачицом преко својих блогова. Не, никако.
Елем, обзиром да сте упозорени да вам следећи редови не могу бити од користи у дилеми да ли сте заљубљени или не, да ли је филм ткз. глумице Анђелине Џоли антисрпски или не, да ли су лептири или лептирићи то што осећате у стомаку, можемо да почнемо:
Пре неких пет, шест година, била сам један од учесника рецитаторске секције у мом родном граду. Као и сваке претходне године, и те се, наравно, већ унапред знало ко ће победити, па сам се у пар наврата једва суздржала да још пре почетка програма не приђем једној девојци и честитам јој. Одувек сам сматрала да је најглупље освојити ,,друго место,, које ме је увек подсећало на ону познату реченицу: ,,нити си толико добар да будеш први, нити толико лош да будеш трећи, него…". Међутим, уз напор професора и његовог обећања да ћу тај дан после такмичења бити ослобођена наставе, пристала сам да будем део те шараде, али уз лични, и само лични одабир песме за коју сматрам да је за мене.
- ,,Важи!" рече професор.
- ,,Аха, ма важи!" рекоше и чланови жирија тек пошто сам, посве пристојно, одрецитовала песму Ђ. Балашевића и покупила све симпатије присутних који су ме испратили аплаузом у знак подршке.
Након што сам завршила са рецитовањем, стигло је саопштење да сам ,, скинута" са програма, јер нисам рецитовала поезију него ,,обичну песму,,?!
Хтела сам, заиста, да објасним члановима жирија да сам ја само учесник у програму, те да не могу нити да ме ,,свлаче, а ни облаче,, као и да им покажем књигу господина Балашевића ког страшно поштујем, и чију песму сам, ипак, сложили се они или не, рецитовала.
Рекох ,,хтела сам,,, што значи да - нисам. Зашто?
Ђаво ће га знати! Нисам од оних који покушавају да људе убеде у истину, а још мање од оних који себе сами бране. Највећи разлог мог (не)реаговања су публика и остали учесници који су одмах након тог саопштења почели бурно да реагују у моју корист. Сви до једног.
Кад боље размислим, жао ми је што нисам остала до краја у ткз. ,,свечаној сали" тога дана. Чула сам да је након мог одласка било жестоко, и да је жири једва извукао живу главу.
Можда и небитно за крај, али ... Следеће године се испоставило да је Балашевић, ипак, песник. А ја сам и данас поносни власник једне хартије на зиду моје собе, на којој пише - ПРВА.
Молим лепо!
А ви, драги моји, ако имате неку паметну идеју, жељу, или сан, не дозволите никаквом ,,жирију" да вам ,,паметује,, даје сугестије и износи своја мишљења о ономе што волите и мислите да вреди. Запамтите, можда сте баш ви ти који мењају правила и чланове истих.
Љуби вас, ваша Милена