Чланци

 

Превер је једном о поезији рекао: ,,Поезија је оно што се сања, оно што се замишља, оно што се жели, и оно што се често догоди. Поезија, то је стварније и корисније име живота.’’

Поезија Бојана Станаревића је управо то. Стварност и ритам живота.

На страницама ове књиге поезије, у виду концептуално засноване критике, огледа се друштво у којем песник живи, његове матрице и механизми, неуралгичне тачке и трауме, али пре свега његов језик и идеологија.

 

 ,,Реалност је сурова,

од ружног пачета лабуд не бива.

   Пепељуга као слуга умире,

дрвени лутак то и остаје...''

 

Знатни су распони ове поезије, и у тематском и у изражајном погледу, а разнолики тонови, од фино елегичног до пресно веристичког, уклопљени су у тај на изглед једноставан песнички говор Станаревића. Реч је о песнику који спремно реагује на личне и свакодневне подстицаје и иритације, несклон безбедној позицији „личне коректности“ или тренутне „песничке подобности“, док се стално ослушкивање душевних кретања напросто подразумева.