Mувица и Муван - Ангелина Медаковић
Жанр: приче, 1. издање 2018.
56 стр. брош.
повез
ИСБН 978-86-7343-358-5

Мувица и Муван, учитељи живота

Удаљили смо се од природе, а она нас учи најлепшим стварима.
Сасвим једноставна, питка и топла прича, о животу и љубави два малешна инсекта, подсећа све нас на саму суштину живљења, на сву лепоту бивања у овом свету. Кроз њихову свакодневицу, препуну љубави, нежности и разних узбуђења, учимо и како је живот варљиво кратак и колико је сваки тренутак лепоте значајан.
Прича тече лагано, ведро, учи нас љубазности, учи нас колико је важно бити добар, упознати и делити доброту око себе. Суочени и са тужним и опасним тренуцима у животу, Мувица и Муван, дају нам лекцију о стрпљењу, опрезности, истрајности, благости, разумевању, опросту...

Из рецензије Рее Сартори
------------
,, Пут до шумареве брвнаре, прешли смо у ниском лету (због ластавица, наравно) шалећи се и смејући. Увек када се од срца смејем, затварам на моменат очи, шта је Мувану било довољно да се сакрије негде и да ме престраши. Уместо да помислим да се игра сакривања и лудира, пре помислим да га је нека птица прогутала у лету. Шума баш није безопасно место за нас ситна бића. А њему је смешно да ме види забринуту и на ивици суза. Понекад је и он неозбиљан и злоћко. Често зна да ми каже: "Не брини се за мене. Зашто се толико много бринеш?" Како му није јасно да никада нећу да престанем да се бринем се за њега?
Сећам се, када смо се тек упознавали и већ постајали другари, како ми је рекао да је болестан од неке смртоносне болести. Шокирана, горко сам и дуго плакала, а њему је било чудно шта плачем због некога кога сам тек упознавала. Можда је и мислио да се претварам, јер није још могао да зна да ја плачем само онда када осетим тугу и бол, а не ради манипулације другима. Када некога упознајемо, не знамо колико је тај неко искрен. Нисам ни ја знала да сам се толико већ везала за новог другара, али знала сам да сам јако осетљива и саосећајна, и превише за овакав свет какав је. Неки нису заслужили да им то покажем, па сам често морала да сакривам своја осећања, али моја искреност превагне, ако се ради о некоме у кога имам имало поверења.
Знам и то да неки воле да тестирају друге са шокантним причама о себи, да би видели реакцију, добили самилост или из неких других, само њима познатих разлога. Ја то не радим никада. А Муван, и да ми није у почетку говорио истину, не бих га се одрекла као другара јер сам предосећала да је то почетак лепог дружења, можда заувек. И зато ћу се ја вечно бринути за њега, а он ће се правити важан и наставити да говори да не треба. А како да се не бринем за њега, када се он од почетка, можда несвесно, брине за мене и чува ме? ''