Велика сестра - Софија Фимић, Нови Сад
Жанр: драма, 1. издање 2017.
144 стр. брош.повез

ИСБН 978-86-7343-329-5

Све се данас може довести у везу са ’’Великим братом’’, ,,Задругом’’, и осталим ријалити форматима, јер наша свакодневница функционише по принципу поп културе. Свађе, петинг, секс, скандалозна понашања и физичко насиље, из сезоне у сезону, све су присутнији у популарним ријалити програмима.

Поражавајући је податак да ове осавремењене староримске скарадије гледају људи средњег, вишег и високог образовања.

Оно што још више делује поражавајућим, огледа се у недостатку емпатије припадника тзв. урбане популације, који заиста нису конзументи осавремењених староримских скарадија, и који се по том питању, са пуно гордости, руководе флоскулама, попут ако ти се не свиђа промени канал, ређе, искључи телевизор, укључи мозак.
Штавише, они испадају још гори. Ћуте и неретко се подсмевају затупљеним масама, уместо да ту своју културну просветљеност употребе у исправне сврхе, и покрену не ‘’покушаје’’, него праве акције за укидање ових културних скарадија.
С обзиром да је човек, који се за свога живота културно не уздиже, обичан медиокритет и, самим тим, затворен за надградњу највишег, духовног сегмента свог живота, као једно од решења за овај огроман проблем посрнућа српске културе, тј. колективне српске свести, широј читалачкој публици нудимо алузију на ‘’Великог брата’’ – драмски текст ,, Велика сестра’’
Софије Фимић.
Чини нам се да у свету има пуно параноје, али да на Балкану има више хумора и духа него на Западу. Међутим, добрих комедиографа и бритких сатиричара све је мање, али су зато ријалитији преузели улогу приповедача у нашој свакодневици, да нас изокрену у свим нашим комплексима, траумама и разбуцају нам социјалне и историјске позадине. Ако интелектуалцу приличи да ћути тамо где будала говори и пусти будалу да говори, доћи ће на крају у парадоксалну ситуацију да испадне већа будала од будале. Јер, хиљаду пута изговорена лаж или будалаштина, ако нема ко на њу да одреагује, постаће истина. Тако смо данас често сведоци како будале постају просветитељи, а интелектуалци овце које мирно пасу траву. Пропратне појаве овог ,,феномена“ јесу говор притајене мржње, вербална агресија и замена теза, онако, као за добар дан.
Прави Минотауров лавиринт, који нас је научио, као и сваки други ријалити феномен, да је површност постала врхунско божанство и да на испразну свакодневицу (или, у другом случају тегобну), те одсуство садржаја и живота морају доћи неки други, сасвим виртуелни животи брже-боље направљених квази-јунака.
,,Велика сестра’’? – алузија бритког ума.