ТАМА И ОСМЕСИ 2058. - Александар Лукић, Нови Сад
Жанр: роман, I издање 2014.
404 страна, броширани повез
ИСБН 978-86-7343-261-8

Шта нас чека 2058. године.

Блиска будућност, након 'дводимензионог' рата... Живи се ноћу, кријући се од сунчевих зрака, у контролисаним комунама насталим услед страха здравих од оних који су заражени...

Када девојка митског имена, Димитра, тајанствено нестане, главни јунак креће у потрагу кроз свет о коме готово ништа не зна... у 'дивљину'.

На најстрашнијем месту које постоји, у Коначном Затвору, видећемо да ли снага љубави и у паклу може да пронађе свој рај?

- Тежећи универзалности и свесно бежећи од дневно-политичких догађања у свету, аутор радњу романа смешта у блиску будућност, у 2058. годину. Али, већ на самом почетку, читалац ће се суочити са последицама баш тих, садашњих дешавања на глобалном нивоу. Његови јунаци, жртве глобалног загревања, своје животе живе ноћу, да би уопште могли преживети у озбиљно нарушеном екосистему. За њих то значи оскудицу у добрима неопходним за преживљавање, али и у елементарним слободама. Тоталитарни поредак, нужно проистекао из специфичних услова редукованог живљења, ускраћује им све чему савремени човек тежи, почев од права на кретање, па до слободе живљења.

Највећа вредност овог романа заправо лежи у неочекиваном отимизму на неочекиваном месту, али и у вишеслојности текста, који сваким новим читањем нуди нову рецепцију. Посебно треба истаћи ауторову акрибичност, јер је са веома мало речи успео да каже јако много, пре свега захваљујући одличним метафорама и симболима, које су најпре плод његовог промишљања, али и изузетно широког општег образовања. Такође, вештом променом ритма приповедања, он успева да сугерише различита психолошка стања у којима се његови јунаци налазе у појединим тренуцима. Аутор се определио за класичну праволинијску композицију, водећи рачуна о томе да све копче благовремено и чврсто закопча, без сувишних дигресија и расплињавања. Језик који користи Лукић је савремен и свеж, а тек понегде провејавају нешто архаичније конструкције, чији је задатак да поетски обоје одређене ситуације.

Верујем да ће овај роман сваког будућег читаоца натерати да се замисли над сопственим животом, над вредностима које му се нуде, али и којима тежи, као и над будућношћу која и није тако далека.

Љиљана Милић, професор књижевности