ИСКОРАК - Владимир Бараћ, Београд
Жанр: роман, I издање 2013.
145 страна, брош. повез
ИСБН 978-86-7343-232-8

Расипањем енергије на саможивост људи из своје породице, самодовољност пријатеља и неосетљивост људи, које свакодневно среће на улицама Београда, Петар Вукан је дошао у мат-позицију. Све указује на то да он нема ни воље ни жеље да прекине добровољно изгнанство у самоћу и да покуша да се прилагоди животу који га окружује. Ипак, није престао да осећа. Напротив. Може се рећи да толико изнијансирано осећа реалност да разликује врсте тишине у свом дому...

У живот Петра Вукана улази Софија Хенг. Недоумице и кошмаре који га прогањају наткриљује мистерија и терет наслеђа које доноси појава ове младе даме. Ипак, Софија Хенг ће у Петру пробудити жељу за животом.
Петрово путовање кроз време, утиске и опсене се преобликују његовим сусретом са другом Софијом, женом која га је донела на свет. У том тренутку, прича се не завршава.

УЛАГАЧ

Прво, књига приповедака: увод.

Потом, кратки роман: разрада.

Следе, закључци. Много њих, засигурно.

„Искорак“ је роман у којем Владимир Бараћ приказује трагање за идентитетом, примарно: техником улагања.

Наиме, све судбине, сва хитања, све помично и непомично, су, у ствари, саставни део личности главног јунака.

Он настоји да их обједини и припоји себи, врати их у себе, не би ли и сам стекао целовитост.

Техником колажирања и поетских слика, Бараћ ствара атмосферу растрзаног и растргнутог Београда, а опет, прелепог и смелог у тој својој простој хаотичности. Пунктација се врши у сасвим одређеним деловима града (Баново Брдо, Центар...), допирући повремено и до другог града, Ваљева, и тако се главни јунак заједно са својим градом – градовима, раставља и саставља, надајући се да ће се напослетку објединити.

Покрет, кретање – као сличица на целулоидној траци – уткани су у овај роман као његов пулс. Откуцавање је понекад, жустро и убрзано, а понекад, смирено и тихо.

Једноставно: док куца, живи се. Када престане да куца: умире се.

Улагање које наговештава неизмерно силну будућност.

 

професор Драган Грбић